су:
>
- програми за стицање средње школске спреме
- програми за стицање средње стручне спреме
>
- програми за стицање ниже стручне спреме
>
Програмима за стицање средње школске, средње стручне и ниже сручне
спреме стичу се знања и способност за рад и наставак школовања
Програмима оспособљавања и усавршавања допуњују се стечена знања,
способности и вјештине за рад у струци
>
Средње школе, у зависности од врсте наставног
плана и програма су:
>
1)Гимназија је општеобразовна школа,
траје четири године и оспособљава за даље школовање и упис у више
школе и факултете. Постоје три типа гимназија: општи, друштвено
-језички тип и природно- математички тип. Разлика међу њима је
у томе што је у општем смијеру приближно подједнака заступљеност
предмета друштвених и природних знаности.У друштвено- језичком
доминирају језици и садржаји друштвених знаности, док је у природно-
математичком смијеру већи број часова дат предметима природних
наука. Све то пружа могућност за благу почетну професионалну усмјереност.
>
2) Средње стручне школе
>
У стручним школама се стиче опште, а прије свега стручно образовање,
која оспособљава за рад, али даје и могућност за даљи наставак
школовања на вишим школама и факултетима.Школовање траје три или
четири године, а у зависности од сложености посла коју поједини
профил "покрива". Једноставнији послови захтијевају
образовање у краћем, а сложенији послови, образовање у дужем трајању.
>
Трогодишње школовање- оспособљава за обављање средње
сложених и разноврсних послова за рад на различитим машинама и
постројењима и за обављање средње сложених послова у услужним
дјелатностима и администрацији.
>
Образованје за рад и даље школовање у трајању од четири године.Профили
који се изучавају четири године спадају у ткз. широко образовне
профиле и оспособљавају за обављање сложенијих послова за већи
број сродних занимања. Истовремено они обезбјеђују и наставак
школовања на вишим школама и факултетима.
>
Средње стручне школе се, посматрајући наставне планове и програме,
у значајној мјери разликују од гимназија по својим карактеристикама
иако између њих постоји и одређена сличност.Тако су и у овим школама
присутни и општеобразовни предмети иако се у стручним школама
акценат ставља на стручне предмете и, у зависности од подручја
рада, на оне општеобразовне садржаје.
Док гимназија припрема ученике за наставак образовања,
стручне школе их припремају за рад у одређеном профилу занимања,
али и за наставак образовања (када је ријеч о четворогодишњој
средњој школи).Посебну карактеристику стручних школа чине вјежбе
код многих стручних предмета као и настава у блоку. И једно и
друго служи већој практичној (стручној) оспособљености ученика.Значајно
је овдје споменути практичну наставу ( у школским радионицама,у
предузећима или код приватних послодаваца).
>
Мреже средњих школа
>
Карактеристике садржаја средњошколског образовања у Брчко Дистрикту
БиХ је да успостави равнотежу између свршених основношколаца и
расположивих уписних мјеста у средњим школама.
Прогнозирање кретања становништва,а унутар њега популације прирасле
за упис у средњу школу представља основи оквир за планирање образовања
а тиме мреже школа.Мрежа школа је реално полазиште за конципирање
образовних циљева,нових сруктура,профила школа.
>
Законом о образовању у средњим школама,дефинисан је рад школа
и саживљавања законских аката,прије свега норматива и стандарда
у области образовања.Одјељење за образовање подржава захтјеве
планског уписа за школе и занимања за којима буде исказан интерес
ученика и постоји реална процјена њиховог укључивања у радне токове
Брцко Дитрикта БиХ.Одјељење такођер прати укупан друштвено економски
развој, планско увођење нових технологија,продуктивност те на
основу тога врши процјену потребе школовања кадрова.
>
Мрежа средњих школа у Брчко Дистрикту БиХ је сљедећа:
>
-ЈУ Гимназија «Васо Пелагић» Брчко Дистрикт
БиХ , Хасана Бећиревића 5 Брчко
>
-ЈУ Економска школа Брчко Дистрикт БиХ, Студентска улица
9 Брчко.
>
-ЈУ Техничка школа Брчко Дистрикт БиХ, Мусала 44 Брчко.
>
-ЈУ Пољопривредна школа Брчко Дистрикт БиХ,
Васе Пелагића 2 Брчко.
>
Називи школа који се користе одражавају појмове из подручја рада
за које се образују стручни кадрови и гимназијалци,па се на захтјев
родитеља,ученика и надлежних институција може покренути иницијатива
и предложити неко друго подручје рада.
>
Одјељење за образовање посебно ће се бавити питањима програма
неформалног образовања, што треба да омогући флексибилније запошљавање,
обогаћивање ради даљег школовања, усаглашавање са потребама тржишта
рада, смањења праћена модернизацијом школа и кадрова и опреме,као
и пратеће инфраструктуре.
